Ксеркс I
| Ксеркс I | |
|---|---|
 Рељеф Ксеркса I на уласку у његову палату у Персеполису | |
| Датум рођења | 519. п. н. е. |
| Место рођења | Персија |
| Датум смрти | 465. п. н. е. |
| Место смрти | Персија |
| Династија | Ахемениди |
| Отац | Дарије Велики |
| Мајка | Атоса |
| Супружник | Аместрис |
| Потомство | Артаксеркс I, Amytis, Artabanus |
| Период | 486. п. н. е. — 465. п. н. е. |
| Претходник | Дарије Велики |
| Наследник | Артаксеркс I |
Ксеркс I је био персијски цар од 486. до 465. п. н. е. и владар Персије од 486. до 465. п. н. е.. За разлику од својих претходника Дарија Великог и Кира Великог није показивао разумевање и толеранцију за друге културе и религије, па је тиме ослабио царство. После сукоба са Грцима долази ново раздобље када доминантна светска сила престаје бити једна азијска држава.[1][2]
Престрог владар[уреди | уреди извор]
Био је син Дарија Великог и Атосе, кђерке Кира Великог. Постао је краљ октобра 485. п. н. е. Након гушења побуне у Египту 486. п. н. е., поставља свог брата Ахамена као сатрапа Египта и тиме заводи у Египту строгу владавину.
Из Вавилона односи златни кип Мардука, топи тај кип и убија свештеника, који је чувао кип. Руке тог кипа требало је да додирне законити краљ Вавилона сваког почетка нове године. Од тренутка одношења тог кипа више не носи титулу краља Вавилона, него краља Персије, Медије и једноставно краља земаља (тј света). Тај Ксерксов поступак је изазвао две побуне од 484. п. н. е. до 479. п. н. е. Вавилон је укључен у Асирску сатрапију, која је обавезна да даје 1000 талената сребра и 500 дечака за еунухе.[3][4] Забрањује чак и име Вавилон.
Припрема за кажњавање и освајање Грчке[уреди | уреди извор]
Дарије је оставио свом сину Ксерксу задатак кажњавања Атињана за њихово учешће у Јонском устанку и победи на Маратону. Од 483. п. н. е. Ксеркс се пажљиво припремао за експедицију. Дуж Тракије је похранио залихе. Закључио је споразум са Картагином и тиме је спречио Грке да добијају помоћ од Сиракузе и Агригента. Многе мале грчке државице прешле су на страну Персијанаца, а од посебног значаја је био прелазак Тесалије, Тебе и Аргоса на страну Персије. Огромна флота и армија се спремила на поход. Херодот је тврдио да их је било 2 милиона, али вероватније је да је било највише 250.000.
Бичевање мора[уреди | уреди извор]
Да би могао из Мале Азије доћи до Грчке требало је прећи Хелеспонт (Дарданеле). Звао је најбоље градитеље мостова из свих делова свог царства да премосте Хелеспонт. Таман кад су премостили Хелеспонт, велика олуја је срушила те мостове. Ксеркс је био толико љут, јер сматрао се свемоћним, да наређује бичевање мора са 300 удараца бичем. Да би му војска прешла Хелеспонт он користи уместо правих мостова, понтонске мостове од бродова. Поређао је толико бродова преко Хелеспонта, да га је премостио.
Грчко-персијски ратови[уреди | уреди извор]
У пролеће 480. п. н. е. Ксеркс креће из Сарда. У почетку Ксеркс свуда побеђује. Грчка флота је потучена код Артемизија, Термопилски кланац је пао и поред отпора Леонидиних Спартанаца, Атина је освојена и разорена, а Спарта је сведена на задњу линију одбране. Након освајања Атине и кад је довољно казнио одговорне за претходни Јонски устанак повукао се из града.
У морској бици кад Саламине 28. септембра 480. п. н. е.. Грци побеђују, па се Ксеркс повлачи јер губи комуникацију морем. Персијску армију у Грчкој даље предводи Мардоније, који бива поражен код Платеје. Пораз Персијанаца у Микали, подигао је на ноге грчке градове Азије.
Касније године[уреди | уреди извор]
Покушавао је да пошаље морнаре, који ће обићи Африку. Победа Грка је довела царство у стање споре апатије, од чега се нису опоравили. Убијен је у дворској интриги 465. п. н. е. .
У Библији[уреди | уреди извор]
У Библији, Ксеркс се спомиње под именом Ахазеур. Током његове владавине, те његовог претходника (Дарија) и наследника Артаксеркса, многи Самарићани се жале персијском краљу на Јевреје.
Веровало се да је Ксеркс такође Ахазерус, краљ у Библијској “Књизи о Јестири”, иако је ова идентификација предложена од стране јеврејских научника. Јеврејски историчар Јосиф Флавије је узео историјски постојање Ваштија и Естер као чињеницу, кроз радове Херодота је предложио да је Ксеркс имао краљицу, проглашену таквом током венчања Аместрис, кћерку Отанеса. Ово име специфично није проблем расправе, пошто се реч Естер може разумети и као “скривен” у хебрејском. Њено име је такође преведено и као Мидраш (Јеврејски библијски коментари), где пише да је Естер крила своју националност и наслеђе по Мордекајевом савету.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Xerxes I king of Persia”. Britannica. Приступљено 21. 1. 2021.(језик: енглески)
- ^ „Xerxes I”. Ancient History Encyclopedia. Приступљено 21. 1. 2021.(језик: енглески)
- ^ „Xerxes I”. Livius. Приступљено 21. 1. 2021.(језик: енглески)
- ^ „Xerxes I”. Hellenica World. Приступљено 21. 1. 2021.(језик: енглески)
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 |
Ксеркс I на Викимедијиној остави. |
