МАЈА Ј. ЗАРИЋ Министерство културе и информисања Републике Србије, Београд DOI 10.5937/kultura2069397Z УДК 316.776:004(497.11) 32.019.5(497.11) 316.776:[616.98:578.834(497.11)”2020” прегледни рад УЛОГА КРИТИЧКОГ МИШЉЕЊА У ДИГИТАЛНОЈ МЕДИЈСКОЈ КУЛТУРИ И М Н И Т Е Т А С аж етак: Проглашење ванредног стања у Србији узроковано светском пандемијом КОВИД-19 вирусом, довела је до највеће светске кризе од Другог светског рата. Увођењем мера каран­ тина током пролећа 2020. године, дигитална трансформација у многим друштвима ј е убрзана, а значај медијске и информационе писмености у новонасталим околностима јасно је истакнут. Н а­ чини информисања и медијске навике грађана су се мењале, уведен ј е р ад од куће, онлајн настава, а електронска куповина осликава- ла је нову реалност. Дигитални простор постајао је презасићен информативним, образовним, комерцијалним садржајима и многе институције културе и уметности учиниле су доступним диги- тализоване своје архиве, фундусе, вредности, баштину. Интерак- ција у јавном, дигиталном простору, бивала ј е све интензивнија, а критичко мишљење афирмисало се као неопходност за јачање дигиталног „имунитета” сваког појединца, али и друштва. Са појавом пандемије паралелно ј е дошло до појаве инфодемије, која ј е пред грађане ставила задатак за интензивним критичким пре- испитивањем нове дигиталне медијске културе, самог појма ме- дија, пратеће регулативе и медијске политике генерално. У овом раду представљене су стратешке активности Министарства 397 МАЈА Ј. ЗАРИЋ културе и информисања, на плану развоја и унапређења медијске и информационе писмености на националном и међународном плану, као и сарадње са релевантним телима Европске уније и УНЕСКО- ом (UNESCO). К љ учне речи: медијска и информациона писменост, критич- ко мишљење, аудиовизуелна политика, умрежавање, заговарање, Европска унија, УНЕСКО Медијска и информациона писменост има суштинску уло- гу у оснаживању грађана, њихових вештина и знања која им омогућавају да се у новом, конвергентном, медијском и информационом окружењу, креативно изразе и квалитетно информишу, да разумеју информације, ко их креира и за- што их шири, да лако претражују и функционално користе образовне, културне и комерцијалне садржаје. Различитим медијским садржајима можемо приступати: путем традици- оналних медија, у форми услуга на захтев, веб портала, дру- штвених мрежа, платформи за дељење видеа и апликација. Нова дигитална медијска култура подразумева интеракти- ван приступ и омогућава ангажованост грађана, те тако по­ држава активно грађанство у демократском друштву. Данас постоји снажна друштвена повезаност која се посебно на друштвеним мрежама огледа у друштвеном активизму из- недреном из различитих покрета (попут #јатакође (#metoo), #црниживотивреде (#blacklivesmatter) #онзању (#heforshe) и других) који у реалности могу да резултирају како пози- тивним, тако и негативним ефектима. Јавно изношење или не изношење ставова је константно под лупом друшвених група до те мере, да се у последње две године у дигиталној медијској култури појавила „култура отказивања праћења” (cancel culture). Овај појам преузет из популарне културе односи се на начин понашања у друштву или групи, посеб- но на друштвеним медијима, који је такав да је уобичајено да се у потпуности одбаци, искључи или престане да прати она особа, бренд, компанија или организација која је изнела увредљив став, супротно уверење или се уздржала од по- државања одређеног покрета или идеје. Професорка Уни- верзитета у Мичигену, Лиза Накамура (Lisa Nakamura) која проучава однос дигиталних медија, расе и рода овај фено­ мен назива „културним бојкотом.”1. За популаризацију ове појаве и преиспитивање њеног значаја, одређене заслуге 1 Култура отказивања праћења, шта је и како је настала?, Телеграф (The Telegraph), 30. 07. 2020; доступно на линку https://www.telegraph.co.uk/ music/what-to-listen-to/cancel-culture-did-begin/, приступљено 12. 08. 2020. године. 398 https://www.telegraph.co.uk/ МАЈА Ј. ЗАРИЋ припадају и актуелном америчком председнику2, те можемо јасно видети како је улога дигиталних медија у друштвеном, културном, економском и политичком животу у последњих пар година знатно ојачала. Стога, за грађане који се срећу са изазовом дигиталног медијског окружења, од суштинског значаја је развијање и неговање критичког мишљења, што је и један од предуслова за стицање дигиталног имунитета, односно вештине разумевања контекста и изградње система одбране и заштите од дезинформација, лажних вести, по- тенцијално штетних медијских садржаја, дискриминације, говора мржње, стереотипа, насиља генерално и посебно у дигиталном медијском окружењу. Јачање дигиталног иму­ нитета може допринети позитивном друштвеном активизму, као и доношењу одлука које унапређују квалитет живота у економском, друштвеном, културном и политичком смислу. У смислу реченог посебно је важно скренути пажњу да би надлежни државни органи требало да омогуће развијање и јачање критичког мишљења у дигиталноЈ медијској култури кроз креирање квалитетне јавне политике у области медиј- ске писмености. Тај процес поразумева да креатор има пр- венствено визију, а затим и стратегију која ће осигурати да активности доведу до испуњења њених циљева. Пракса др- жава чланица Европске уније (European Union), као и међу- народних организација попут УНЕСКО-а или Савета Евро­ пе (Council o f Europe) и њихових чланица у погледу креира- ња јавне политике у области медијске писмености врло је различита. Мали је број земаља које имају дефинисан посе- бан стратешки акт у области медијске писмености. Већина земаља преузима и адаптира међународне оквире те страте- шка опредељења са овог нивоа уграђују у национална стра- тешка документа из различитих области попут: образовања, информисања и медија, информационог друштва, омладине и слично. На терену, овакав интегративни приступ омогућа- ва различитим актерима да се даље баве развојем и унапре- ђењем ове области и Влада Републике Србије је 30. јануара 2020. године усвојила Стратегију развоја система јавног ин- формисања у Републици Србији за период 2020-20253. го­ дина у оквиру које је једно поглавље посвећено медијској и дигиталној писмености. 2 „Доналд Трамп је краљ културе отказивања праћења”, Вашингтон по­ сту (The Washington Post), 30. 06. 2020. године, доступно на https://www. washingtonpost.com/outlook/2020/06/30/cancel-culture-trump-mcenany/; приступљено 12. 08. 2020. године. 3 Стратегија развоја система јавног информисања у Републици Србији за период 2020-2025; доступно на https://www.media.srbija.gov.rs/medsrp/ dokumenti/medijska_strategija210_cyr.pdf, приступљено 12. 08. 2020. го­ дине. 399 https://www https://www.media.srbija.gov.rs/medsrp/ МАЈА Ј. ЗАРИЋ У претходне две године Министарство културе и нформи- сања је са различитим државним институцијама, мултила- тералним и билатералним партнерима радило на унапређе- њу ове области како у оквиру формалног, тако и у оквиру неформалног образовања. Када је у питању формално образовање, постоји велика по­ треба, а и многе иницијативе су већ покренуте, да медијска писменост буде уграђена у образовни систем, међутим не кроз један редовни предмет. Медијска писменост је тран- сверзална компетенција и у складу са најбољим праксама замаља чланица Европске уније, а које такође подржавају и међународне организације попут УНЕСКО-а, препорука је интегрисање медијске писмености у све нивое формалног образовања, укључујући и високошколско образовање, и то кроскурикуларно. Директан ефекат остваривања циљева претходне Стратегије развоја система јавног информисања до 2016. године, било је увођење медијског описмењавања у формално образовање, кроз укупно три лекције у окви­ ру предмета Грађанско васпитање (изборни предмет) и Ма- терњег језика. У процесу увођења медијске писмености у образовни процес значајну улогу је имао Завод за унапре- ђивање образовања и васпитања који је интензивно радио на увођењу медијске писмености у школске програме и то кроз посебне предмете, као и у оквиру постојећих пред­ мета кроз развијање посебне компетенције. Тако је уведен изборни предмет под називом „Језик, медији и култура” у средње школе од септембра 2018. године и према досада- шњим анализама веома радо га млади бирају. Такође, Мини­ старство трговине, туризма и телекомуникација, у чијој се надлежности налази област развоја принципа информацио- ног друштва, доста ради на развоју и унапређењу дигитал- не писмености кроз формално образовање, с обзиром да су те компетенције саставни сегмент ширих компетенција ме- дијске писмености. Још од 2016. године ово министарство спроводи едукативну кампању „ИТ караван” намењену уче- ницима основних школа, њиховим родитељима и наставни- цима и до 2019. године програм је одржан у 129 школа, а учествовало је 12.900 деце и 3.700 родитеља. Ови подаци садржани су у Стратегији развоја дигиталних вештина у Ре- публици Србији за период од 2020. до 2024. године4 која је израђена у оквиру поменутог ресора, а која је такође обу- хватила активности и инициативе из области медијске 4 Стратегија развоја дигиталних вештина у Републици Србији за пери­ од од 2020. до 2024. године; доступно на https://www.pravno-informa- cioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/vlada/strategija/2020/21/2/reg; приступљено 12. 08. 2020. године. 400 https://www.pravno-informa-cioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/vlada/strategija/2020/21/2/reg https://www.pravno-informa-cioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/vlada/strategija/2020/21/2/reg МАЈА Ј. ЗАРИЋ писмености. У духу Париске декларације о медијској и ин- формационој писмености5 у дигиталном добу, веома је ва­ жно да се ови напори различитих ресора, који се баве обла- стима попут медија, културе, образовања, омладине и ин- формационог друштва, даље развијају као међусобно пове- зани, и да кроз креирање синергије примењујемо холистич- ки приступ за стицање компетенција медијске писмености. Квалитетно планирање и спровођење активности предвиђе- но документима јавних политика захтева континуирану ин- терресорну сарадњу и повезаност са свим заинтересованим странама у области медијске писмености. На националном нивоу, Министарство културе и информисања је 2018. го­ дине иницирало снажније и умрежено повезивање актера у области медијске писмености кроз организовање састанака координације два пута годишње, у циљу размене информа- ција и координације активности. На овај начин, представ- ници ресорних министарстава, институција, регулаторних и саморегулаторних тела, медијских и новинарских удру- жења, међународних организација, академске заједнице, цивилног друштва, пројеката и експерти имали су прилику да размене информације о трендовима и активностима које спроводе у овој области, да граде синергију, а квалитетне пројектне идеје које су на крају пројектног циклуса могле су бити преузете од стране заинтересованих актера. У окви- ру наведене платформе, актери могу електронским путем да размењују информације и лакше подигну видљивост својих активности. Овакво умрежавање пружа такође и прилику да се открију теме у оквиру медијске писмености око којих по- стоји консензус и отпочне јавно заговарање, што поспешује системски развој области. Системски развој медијске писмености има за циљ оспо- собљавање грађана Србије свих узраста и старосног доба да користе медије и медијске садржаје на најцелисходнији и критички начин, да разумеју садржај медијских порука и процес њиховог настајања, као и да у том процесу и сами активно учествују. Такав подухват подразумева укључивање што већег броја партнера који би спроводили координисане активности у оквиру формалног и неформалног образова- ња. Са једне стране, увођењем медијске писмености у пре- дуниверзитетско образовање, генерације које буду стасава- ле имаће капацитет да свој дигитални имунитет одржавају и јачају. Образовање које омогућава медијску писменост, обухвата права и интересе деце и младих, њихову заштиту 5 https://en.unesco.org/news/paris-declaration-media-and-information-lite- racy-adopted; приступљено 12. 08. 2020. године 401 https://en.unesco.org/news/paris-declaration-media-and-information-lite-racy-adopted https://en.unesco.org/news/paris-declaration-media-and-information-lite-racy-adopted МАЈА Ј. ЗАРИЋ од штетних садржаја и остала лична права у сфери јавног комуницирања. Такође, неопходно је системски увести ме- дијску писменост у вискошколско образовање, посебно у областима које су у вези са новинарством, људским прави­ ма, социологијом, креативним индустријама и економије, уметношћу што би утицало да се у пракси ове области уна- пређују. Са друге стране, грађанима средње и старије доби, морају бити омогућене платформе и активности за јачање знања и вештина медијске писмености, које такође тре­ ба да буду укључене у образовање одраслих и целоживот­ но учење. Дакле неопходно је да јавне политике у области медијске писмености омогуће стварање партнерстава међу кључним актерима и креирање спектра активности на ко- јим а ће се грађани, према циљним групама, упознавати са врстама, начином рада и правним статусом медија, њихо- вим функцијама, обавезама и одговорношћу, продукцијом садржаја, могућностима за интерактивно и партиципативно конзумирање садржаја. Још једна од активности Министарства културе и информи- сања, настала 2018. године са задатком развоја медијске пи­ смености кроз формално образовање, је формирање Радне групе за израду Приручника за унапређење и развој медиј- ске писмености у предуниверзитетском образовању. Како би Приручник био високо квалитетан, и како би се осигу- рао консензус око његове примене, Министарство је коор- динирало радом радне групе коју су чинили: представници Министарства културе и информисања, Министарства про­ свете, науке и технолошког развоја, Министарства тргови- не, туризма и телекомуникација, Министарства омладине и спорта, Покрајинског секретариата за образовање, про­ писе, управу и националне мањине - националне заједни- це, Регулаторног тела за електронске медије, Националног просветног савета Републике Србије, Завода за унапређење образовања и васпитања, Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања, Јавне медијске установе „Радио Телевизија Србије” и Јавне медијске установе „Радио Теле- визија Војводине”. Рад радне групе подржан је кроз проје- кат „Подршка медијским реформама”, који је финансирала Делегација Европске уније, те су експерти који су радили на материјалу чинили део ауторског тима6. Како би одабране теме биле тестиране и како би се проценила њихова реле- ватност за децу и младе, Министарство културе је спровело два пута годишње радионице у предшколским и школским 6 http://podrskamedijima.rs/odrzan-sastanak-radne-grupe-ministarstva-kultu- re-i-informisanja-za-izradu-primcnika-za-unapredenje-i-razvoj-medijske-p- ismenosti/ приступљено 12. 08. 2020. године. 402 http://podrskamedijima.rs/odrzan-sastanak-radne-grupe-ministarstva-kultu-re-i-informisanja-za-izradu-primcnika-za-unapredenje-i-razvoj-medijske-p-ismenosti/ http://podrskamedijima.rs/odrzan-sastanak-radne-grupe-ministarstva-kultu-re-i-informisanja-za-izradu-primcnika-za-unapredenje-i-razvoj-medijske-p-ismenosti/ http://podrskamedijima.rs/odrzan-sastanak-radne-grupe-ministarstva-kultu-re-i-informisanja-za-izradu-primcnika-za-unapredenje-i-razvoj-medijske-p-ismenosti/ МАЈА Ј. ЗАРИЋ установама на основу чијих анализа је радна група проми- шљала теме односно садржај приручника7. У неколико фа­ за, текст приручника био је прослеђиван актерима у оквиру мреже за медијску писменост, са жељом да се добију и у текст уграде коментари и сугестије стручне заједнице. При- ручник је тренутно у фази дизајна и имаће своју дигиталну верзију - дигитални портал. Такође је као дидактичко сред­ ство коришћена модерна игра „Луеду” која представља фу- зију онлајн и офлајн света, игра се на табли путем бесплатне апликацје и у којој ће бити похрањено 600 питања различи­ те тежине из Приручника. Циљ је да се у школској 2021. го- дини Приручник уз ово дидактичко средство нађе у библио- текама предуниверзитетских установа широм Србије, те да на тај начин учитељи могу да га користе у настави, као и у боравку, а такође деца ће моћи да га позајме из библиотеке и са родитељима уче кроз игру код куће. У септембру 2020. године биће спроведена кампања коју ће, у циљу подизања свести јавности, заједно спровести Министарство, ЕУ инфо центар и ЕУ пројекат „Подршка медијским реформама” . Део кампање представља и реализација играно-документарно- анимираног телевизијског серијала о медијској писмености који се ослања на образовне садржаје из предуниверзитет- ског приручника за медијску писменост. Телевизијска серија од осамнаест епизода превасходно је намењена деци и мла- дима. ТВ серијал је намењен образовно-научном програму Радио-телевизије Србије и програму Радио-телевизије Вој- водине на којем ће бити емитован на језицима национал- них мањина, а такође ће бити доступан у дигиталној верзији приручника у ресурсима за васпитаче, наставнике и стручне сараднике. Поменута кампања ће за циљ имати и креира- ње интересовања код васпитача, наставника и стручних са- радника за примену Приручника и учешће у обукама које Министарство планира да заједно са развојним партнерима осмисли према Приручнику и спроведе. Препознајући изазове са којима су се грађани сусрели у марту, када је отпочело ванредно стање, Министарство кул- туре и информисања је, у сарадњи са ЕУ инфо центром и пројектом „Подршка медијским реформама”, покренуло серију вебинара „Приче из карантина” на теме везане за нову дигиталну реалност, медијске навике и праћење ме- дијских садржаја, посебно на интернету, током пандемије КОВИД-19. Будући да су статистике овог серијала показале да је више од 300 особа пратило сваки од вебинара, као и да је у просеку укупних прегледа било око 2000 по вебинару, 7 http://www.kultura.gov.rs/cyr/aktuelnosti/pocela-serija-radionica-u-okviru- evropske-nedelje-medijske-pismenosti; приступљено 12. 08. 2020. године. 403 http://www.kultura.gov.rs/cyr/aktuelnosti/pocela-serija-radionica-u-okviru-evropske-nedelje-medijske-pismenosti http://www.kultura.gov.rs/cyr/aktuelnosti/pocela-serija-radionica-u-okviru-evropske-nedelje-medijske-pismenosti МАЈА Ј. ЗАРИЋ у истој организации од августа до октобра ове године ре- ализоваће се серијал вебинара „Дигитални имунитет - од дигиталне цуцле до дигиталног бунтовника” . Теме вебинара засноване су на Приручнику за медијску писменост за пре- дуниверзитетско образовање које је припремило Министа- сртво културе и информисања са ЕУ пројектом „Подршка медијским реформама” . Овај серијал вебинара дизајниран је тако да је прилагођен је породицама, деци и младима различитих старосних доби - почев од оних најмлађих, па до средњошколаца, и управо је циљ да се разговара о но­ во] дигиталној медијској култури и навикама које стварамо. Серијал је 5. августа 2020. отворен вебинаром „Дигитална цуцла”8 који је био намењен родитељима деце до четири го­ дине, а пратило га је више од 300 особа и остварено је скоро 7000 прегледа у првих 24 сата. Креирање јавних политика у области медијске писмености умногоме зависи од трендова креирања политика на међуна- родном плану. Област медијске писмености је од великог ин- тересовања како за Европску унију (European Union), тако и за међународне организације попут Савета Европе, ОЕБС-а (OSCE), Уједињених Нација (United Nations), УНЕСКО-а УНИЦЕФ-а (UNICEF). Иако се појам медијске и инфор- мационе писмености, као и препоруке за њен развој и уна- пређење врло често јављају у многим документима јавних политика различитих међународних организација из раз- личитих области попут медија и информационог друштва, људских права или примера ради јединственог дигиталног тржишта, до сада не постоји глобални документ јавне поли­ тике у области медијске писмености ниједне међународне организације. На иницијативу Министарства културе и информисања, а у сарадњи са Министарством спољних послова, Министар- ством просвете, науке и технолошког развоја и УНЕСКО- ом, 12. и 13. септембра 2019. године, одржан је у Београду „Међународни експертски састанак о медијској и информа- ционој писмености”9. Поред рада на ажурирању Приручни- ка за медијску писменост за наставнике који је УНЕСКО објавио 2011. године на којем је радило тридесет експерата у области медија, образовања, библиотекарства, гејминга 8 Вебинар „Дигитална цуцла” у организации ЕУ инфо центра; доступан на: https://euinfo.rs/kako-digitalna-cucla-utice-na-razvoj-deteta/; присту- пљено 13. 08. 2020. године. 9 Стратегијаразвоја дигиталних вештинау Републици Србији за период од 2020. до 2024. године; доступно на https://www.pravno-informacioni- sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/vlada/strategija/2020/21/2/reg; при- ступљено 12. 08. 2020. године. 404 https://euinfo.rs/kako-digitalna-cucla-utice-na-razvoj-deteta/ https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/vlada/strategija/2020/21/2/reg https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/vlada/strategija/2020/21/2/reg МАЈА Ј. ЗАРИЋ и информационих и комуникационих технологија из целог света, формиран је Комитет за израду „Београдских смерни- ца за Нацрт глобалних стандарда за курикулуме за медијску и информациону писменост”. Комитет је заједно са експер- тима израдио „Београдске смернице”, а документ је након састанка у Београду објављен на сајту УНЕСКО-а, чиме је започета јавна расправа која ће трајати до септембра 2020. године. У оквиру заседања Генералне скупштине Унеска у Паризу, у новембру 2019. године, одржан je Министарски панел Медијска и информациона писменост и игре на коме је представљен излазни документ са београдског Међуна- родног састанка „Београдске препоруке за Нацрт глобалних стандарда за смернице за курикулуме за медијску и инфор- мациону писменост”10 и том приликом су земље чланице позване да својим коментарима и сугестијама унапреде до­ кумент. УНЕСКО је организовао јавну расправу поменутог документа на „Дванаестом форуму јавних политика” у де- цембру 2019. године у Дубаију, међутим након тога уместо планираних састанака и јавних расправа у различитим ре- гионима због пандемије настављено је са одржавањем он- лајн дискусија и састанака. Комитет оформљен у Београду све време ради на унапређивању „Београдских смерница” будући да је последњи састанак и објављивање првог гло- балног документа јавне политике у области медијске и ин- формационе писмености планиран да се одржи 2021. године у Београду. Том приликом ће бити представљен и ажуриран УНЕСКО приручник о медијској и информационој писме­ ности у односу на актуелни из 2011. године. Генерална ди- ректорка Унеска, Одри Азуле (Audrey Azouley), која је по­ водом поменутог првог Међународног састанка боравила у Београду, најавила је овај вишегодишњи процес и послала снажну поруку са панела који је био отворен за јавност о из- узетном значају медијске и информационе писмености. Она је истакла да: „Медијска и информациона писменост пред- ставља једну од основних димензија моралног и грађанског образовања. О на је такође и основно право сваког грађанина у свакој земљи света и тиме свакоме омогућава да зашти- ти своју приватност и пронађе своје место у друштву чије технолошко окружење се све брже и брже мења.” 11 Квалитетно стратешко промишљање и креирање стра- тешких принципа условљено је познавањем прилика и 10 https://en.unesco.org/news/joumeying-world-games-media-and-mforma- tion-literacy; приступљено 12. 08. 2020. године. 11 https://en.unesco.org/sites/default/files/belgrade_recommendations_on_ draft_global_standards_for_mil_curricula_guidelines_12_november.pdf; приступљено 12. 08. 2020. године. 405 https://en.unesco.org/news/joumeying-world-games-media-and-mforma-tion-literacy https://en.unesco.org/news/joumeying-world-games-media-and-mforma-tion-literacy https://en.unesco.org/sites/default/files/belgrade_recommendations_on_ МАЈА Ј. ЗАРИЋ трендова у области медијске писмености и разменом знања искустава са колегама из других земаља и различитих међу- народних организација. Кроз рад у радним телима Европске комисије и међународних организација попут Конакт коми­ тета за Директиву о аудиовизуелним медијским услугама Европске комисије12, Надзорног комитета за информационо друштво и медије Савета Европе13, Имплементационих са- танака Људске димензије14 у оквиру ОЕБС-а или Комисије за информисање и комуникацијеУНЕСКО-а15, Министаство је имало прилике да да допринос изради међународних до- кумената јавних политика који обухватају медијску писме- ност, а такође и да прати трендове у овој области и размењу- је искуства са колегама. Веома је значајна појава интензив- није сарадње у последњих пар година неких од наведених комитета што доприноси учвршћивању ставова и креирању спроводљивијих јавних политика, чему је вероватно допри- нела и чињеница да је Европска комисија, често веома зна- чајан финансијски партнер свих наведених међународних организација у спровођењу међународних пројеката. Крајем септембра 2019. године, на позив УНЕСКО-а и Владе Швед- ске, у Гетеборгу, на Конференции о медијској и информа- ционој писмености, Министарство културе и информисања представило је примере добре праксе у креирању политика медијске и информационе писмености16. Када је креирање јавних политика у питању, неопходно је истаћи значај про- цеса Европских интеграција који утиче на хармонизовање правног оквира са правним тековинама Европске уније и да је у оквиру поменутог процеса медијска писменост као појам уведена у Закон о јавном информисању и медијима17, Закон о јавним медијским сервисима18, као и у два закона из области образовања. Такође, значајна средства су пову- чена из ИПА фондова која су кроз пројекте, програмирана од стране Министарства културе и информисања, усмерена на унапређење медијске писмености у домену формалног и 12 https://ec.europa.eu/digital-single-market/en/avmsd-contact-committee; приступано сајту 13. 08. 2020. године. 13 https://www.coe.int/en/web/freedom-expression/cdmsi; приступљено 13. 08. 2020. године. 14 https://www.osce.org/odihr/hdim; приступљено 13. 08. 2020. године. 15 https://en.unesco.org/generalconference/40/ci; приступљено 13. 08. 2020. године. 16 https://en.unesco.org/sites/default/files/gmw2019_feature_events_agenda. pdf; приступљено 12. 08. 2020. године. 17 https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_javnom_informisanju_i_medijima. html; приступљено 13. 08. 2020. године. 18 https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_javnim_medijskim_servisima. html; приступљено 13. 08. 2020. године. 406 https://ec.europa.eu/digital-single-market/en/avmsd-contact-committee https://www.coe.int/en/web/freedom-expression/cdmsi https://www.osce.org/odihr/hdim https://en.unesco.org/generalconference/40/ci https://en.unesco.org/sites/default/files/gmw2019_feature_events_agenda https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_javnom_informisanju_i_medijima https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_javnim_medijskim_servisima МАЈА Ј. ЗАРИЋ неформалног образовања. Такође остварена су партнерства са програмима попут Креативне Европе19 (Creative Europe) и потпрограма Медиа20 (Creative Europe MEDIA), у области дигиталне писмености. Министарство је у оквиру прошло- годишњег Форума Креативна Европа 2019, на позив Де- ска Креативна Европа Србија, а у сарадњи са компанијом Нордеус и Нордеус хабом организовало панел дискусију на тему „Критичко мишљење и дигитални имунитет”21. Разго- варало се о променама које је технолошки напредак донео, као и о утицају дигиталног окружења на информисање, ме- дијску културу и грађане, о начинима креирања квалитетног аудиовизуелног медијског садржаја, алатима који се кори- сте у придобијању и задржавању публике, као и о начинима стимулације грађана да критички мисле, да се квалитетно информишу и активно учествују у грађанском животу. Са жељом да се додатно јачају капацитети стручне јавности и главних актера у области медијске и информационе писме­ ности, у јануару ове године, Министарство културе и ин- формисања организовало је одржавање радионице „Основи вештачке интелигенције и утицај на слободу изражавања и медијску писменост” у Београду. Будући да се међународне организације већ неко време баве регулативом која се одно- си на претраживаче, алгоритме, а да су формирани и разни међународни комитети који се баве проучавањем утицаја вештачке интелигенције на људска права, током три дана, представници институција, релулаторних и саморегула- торних тела, медијских и новинарских удружења, медија, академске заједнице, цивилног сектора, експерти, били су у прилици да се упознају са основама вештачке интелиген- ције, као и о њеним утицајима на слободу говора, медијску писменост, медије, етику и образовање. Предавачи су би­ ли еминентни стручњаци и експрерти из ове области: Игор Снуренко, Тања Мурована из УНЕСКО института у Москви, као и експерт УНЕСКА у области вештачке интелигенције Ибрахим Кушчу22. 19 http://kultura.kreativnaevropa.rs/kreativna-evropa-3/o-%d0%bf%d1%80%d 0%be%d0%b3%d1%80%d0%b0%d0%bc%d1%83/; приступано сајту 13. 08. 2020. године 20 http://media.kreativnaevropa.rs/media-desk-srbija/; приступљено 13. 08. 2020. године. 21 http://www.kultura.gov.rs/cyr/aktuelnosti/panel-kriticko-misljenje-i-digital- ni-imunitet-u-okviru-foruma-kreativna-evropa-2019; приступљено 12. 08. 2020. године. 22 Емисија настала током тродневне радионице доступна на линку: https:// www.rts.rs/page/tv/sr/story/21/rts-2/3856897/nauka-u-pokretu-vestacka-in- teligencija-i-.html; приступљено сајту 12. 08. 2020. године. 407 http://kultura.kreativnaevropa.rs/kreativna-evropa-3/o-%d0%bf%d1%80%25d http://media.kreativnaevropa.rs/media-desk-srbija/ http://www.kultura.gov.rs/cyr/aktuelnosti/panel-kriticko-misljenje-i-digital-ni-imunitet-u-okviru-foruma-kreativna-evropa-2019 http://www.kultura.gov.rs/cyr/aktuelnosti/panel-kriticko-misljenje-i-digital-ni-imunitet-u-okviru-foruma-kreativna-evropa-2019 http://www.rts.rs/page/tv/sr/story/21/rts-2/3856897/nauka-u-pokretu-vestacka-in-teligencija-i-.html http://www.rts.rs/page/tv/sr/story/21/rts-2/3856897/nauka-u-pokretu-vestacka-in-teligencija-i-.html МАЈА Ј. ЗАРИЋ Ове праксе Министарства културе и информисања су добра основа за позиционирање Србије као значајног иноватив- ног актера у медијској писмености на међународном плану, а уједно и кредибилног партнера за унапређење ове обла­ сти на националном нивоу. На позив УНЕСКО-а и Глобалне алијансе за партнерства у области медијске и информационе писмености (ГАПМИЛ), представљене су праксе из Србије у јулу ове године на вебинару у „Медијска и информацио- на писменост и јавне политике”, у овиру серијала вебинара који је ова заједница креирала као одговор на КОВИД-1923. Имајући у виду праксе земаља лидера у овој области, оно што је неопходно ускоро урадити јесте опсежну анализу нивоа медијске писмености по циљним групама. Такође, потребно је и да се добра пракса вишесекторског присту­ па развоју и унапређењу ове области институционализује кроз формирање једног тела које ће имати јасно дефиниса- не ингеренције и циљеве. Овакве активности предвиђене су Стратегијом развоја система јавног информисања у Репу- блици Србији за период 2020-2025, а управо су таква доку­ мента јавне политике значајна као израз политичке подршке и посвећености развоју одређене области на основу којих међународна донаторска заједница креира своје приорите­ те и програмира пројекте. Будући да су потребе и смернице развоја из области медијске писмености уграђене у неколи­ ко стратешких докумената, као и да их садрже сва планска документа за програмирање међународне развојне помо- ћи, а имајући у виду и да је остварена квалитетна сарадња са мултилатералним и билатералним партнерима, можемо очекивати у наредној години још више активности разли- читих актера усмерених на развој критичког мишљења и разумевање нове дигиталне медијске културе намењених различитим циљним групама. ЛИТЕРАТУРА: Европске повеља за медијску писменост, доступно на: http://www. euromedialiteracy.eu/; приступљено 12. 08. 2020. године. Министарство културе и информисања, доступно на http://www. kultura.gov.rs/; приступљено 12. 08. 2020. године. Пројекат ЕУ Подршка медијским реформама доступно на: http:// www.mediafreedom.rs/; приступљено 12. 08. 2020. године. УНЕСКО Глобална недеља медијске и информационе писмености доступно на: 23 Линк за вебинар доступан на адреси: https://www.facebook.com/MIL- CLICKS/videos/unesco-gapmil-webmar-on-media-and-information-lite- racy-and-public-policiespart/226181701713872/?__so__=permalink&__ rv =related videos 408 http://www http://www http://www.mediafreedom.rs/ https://www.facebook.com/MIL-CLICKS/videos/unesco-gapmil-webmar-on-media-and-information-lite- https://www.facebook.com/MIL-CLICKS/videos/unesco-gapmil-webmar-on-media-and-information-lite- МАЈА Ј. ЗАРИЋ https://en.unesco.org/commemorations/globalmilweek; приступљено 12. 08. 2020. године. Maja J. Zarić Ministry of Culture and Information of the Republic of Serbia, Belgrade THE ROLE OF CRITICAL THINKING IN THE DIGITAL MEDIA CULTURE AND STENGHTENING OF DIGITAL IMMUNITY Abstract The public health emergency and the proclaimed state o f the global pandemic caused by the COVID-19 virus have led to the biggest world crisis since World War II. With the introduction o f quarantine measures in spring 2020, the digital transformation has accelerated in many societies and the importance o f media and information literacy in these new circumstances has been clearly emphasized. The pandemic has changed the information and media habits o f the citizens, work from home was introduced, online school classes became mandatory, and an uprise o f e-commerce reflected the new reality. The digital space has become oversaturated with informative, educational, commercial contents and many cultural institutions and international organizations have made their cultural heritage accessible online. Interaction in the public digital space has became more and more intense, and critical thinking stood out as a necessity for strengthening the digital immunity o f each individual as well as the society. The pandemia was followed by infodemia. The information channels used by citizens point to a certain re-examination o f the new digital media culture, the very concept o f media as well as the accompanying regulations and media policy. The findings o f the paper draw attention to the media and information literacy policy framework in Serbia, and review a set o f activities that the Ministry o f Culture and Media has been conducting over the past two years on both national and international level. It describes the correlation between the framework and the practice and depicts the trends in the international policy in this field. The paper focuses on the strategic vision and provides information throughout the two- year period on setting up o f the holistic 360 approach and setting up media literacy network o f stakeholders with the aim o f strengthening advocacy and developing o f the media literacy field. Key w ords: media and information literacy, critical thinking, audio­ visual policy, digital media, advocacy, European Union, UNESCO 409 https://en.unesco.org/commemorations/globalmilweek