Ксеркс I — Википедија Ксеркс I С Википедије, слободне енциклопедије Пређи на навигацију Пређи на претрагу Ксеркс I Рељеф Ксеркса I на уласку у његову палату у Персеполису Датум рођења 519. п. н. е. Место рођења Персија Датум смрти 465. п. н. е. Место смрти Персија Династија Ахемениди Отац Дарије Велики Мајка Атоса Супружник Аместрис Потомство Артаксеркс I, Amytis, Artabanus Период 486. п. н. е. — 465. п. н. е. Претходник Дарије Велики Наследник Артаксеркс I Ксеркс I је био персијски цар од 486. до 465. п. н. е. и владар Персије од 486. до 465. п. н. е.. За разлику од својих претходника Дарија Великог и Кира Великог није показивао разумевање и толеранцију за друге културе и религије, па је тиме ослабио царство. После сукоба са Грцима долази ново раздобље када доминантна светска сила престаје бити једна азијска држава.[1][2] Садржај 1 Престрог владар 2 Припрема за кажњавање и освајање Грчке 3 Бичевање мора 4 Грчко-персијски ратови 5 Касније године 6 У Библији 7 Види још 8 Референце 9 Спољашње везе Престрог владар[уреди | уреди извор] Био је син Дарија Великог и Атосе, кђерке Кира Великог. Постао је краљ октобра 485. п. н. е. Након гушења побуне у Египту 486. п. н. е., поставља свог брата Ахамена као сатрапа Египта и тиме заводи у Египту строгу владавину. Из Вавилона односи златни кип Мардука, топи тај кип и убија свештеника, који је чувао кип. Руке тог кипа требало је да додирне законити краљ Вавилона сваког почетка нове године. Од тренутка одношења тог кипа више не носи титулу краља Вавилона, него краља Персије, Медије и једноставно краља земаља (тј света). Тај Ксерксов поступак је изазвао две побуне од 484. п. н. е. до 479. п. н. е. Вавилон је укључен у Асирску сатрапију, која је обавезна да даје 1000 талената сребра и 500 дечака за еунухе.[3][4] Забрањује чак и име Вавилон. Припрема за кажњавање и освајање Грчке[уреди | уреди извор] Ксеркс бичује море Дарије је оставио свом сину Ксерксу задатак кажњавања Атињана за њихово учешће у Јонском устанку и победи на Маратону. Од 483. п. н. е. Ксеркс се пажљиво припремао за експедицију. Дуж Тракије је похранио залихе. Закључио је споразум са Картагином и тиме је спречио Грке да добијају помоћ од Сиракузе и Агригента. Многе мале грчке државице прешле су на страну Персијанаца, а од посебног значаја је био прелазак Тесалије, Тебе и Аргоса на страну Персије. Огромна флота и армија се спремила на поход. Херодот је тврдио да их је било 2 милиона, али вероватније је да је било највише 250.000. Бичевање мора[уреди | уреди извор] Детаљније: Бичевање мора Да би могао из Мале Азије доћи до Грчке требало је прећи Хелеспонт (Дарданеле). Звао је најбоље градитеље мостова из свих делова свог царства да премосте Хелеспонт. Таман кад су премостили Хелеспонт, велика олуја је срушила те мостове. Ксеркс је био толико љут, јер сматрао се свемоћним, да наређује бичевање мора са 300 удараца бичем. Да би му војска прешла Хелеспонт он користи уместо правих мостова, понтонске мостове од бродова. Поређао је толико бродова преко Хелеспонта, да га је премостио. Грчко-персијски ратови[уреди | уреди извор] Детаљније: Грчко-персијски ратови У пролеће 480. п. н. е. Ксеркс креће из Сарда. У почетку Ксеркс свуда побеђује. Грчка флота је потучена код Артемизија, Термопилски кланац је пао и поред отпора Леонидиних Спартанаца, Атина је освојена и разорена, а Спарта је сведена на задњу линију одбране. Након освајања Атине и кад је довољно казнио одговорне за претходни Јонски устанак повукао се из града. У морској бици кад Саламине 28. септембра 480. п. н. е.. Грци побеђују, па се Ксеркс повлачи јер губи комуникацију морем. Персијску армију у Грчкој даље предводи Мардоније, који бива поражен код Платеје. Пораз Персијанаца у Микали, подигао је на ноге грчке градове Азије. Касније године[уреди | уреди извор] Покушавао је да пошаље морнаре, који ће обићи Африку. Победа Грка је довела царство у стање споре апатије, од чега се нису опоравили. Убијен је у дворској интриги 465. п. н. е. . У Библији[уреди | уреди извор] У Библији, Ксеркс се спомиње под именом Ахазеур. Током његове владавине, те његовог претходника (Дарија) и наследника Артаксеркса, многи Самарићани се жале персијском краљу на Јевреје. Веровало се да је Ксеркс такође Ахазерус, краљ у Библијској “Књизи о Јестири”, иако је ова идентификација предложена од стране јеврејских научника. Јеврејски историчар Јосиф Флавије је узео историјски постојање Ваштија и Естер као чињеницу, кроз радове Херодота је предложио да је Ксеркс имао краљицу, проглашену таквом током венчања Аместрис, кћерку Отанеса. Ово име специфично није проблем расправе, пошто се реч Естер може разумети и као “скривен” у хебрејском. Њено име је такође преведено и као Мидраш (Јеврејски библијски коментари), где пише да је Естер крила своју националност и наслеђе по Мордекајевом савету. Види још[уреди | уреди извор] Грчко-персијски ратови Ахеменидско краљевство Дарије I Ахемениди Референце[уреди | уреди извор] ^ „Xerxes I king of Persia”. Britannica. Приступљено 21. 1. 2021. (језик: енглески) ^ „Xerxes I”. Ancient History Encyclopedia. Приступљено 21. 1. 2021. (језик: енглески) ^ „Xerxes I”. Livius. Приступљено 21. 1. 2021. (језик: енглески) ^ „Xerxes I”. Hellenica World. Приступљено 21. 1. 2021. (језик: енглески) Спољашње везе[уреди | уреди извор] Портал Биографија Портал Историја Ксеркс I на Викимедијиној остави. Историјска библиотека: Бичевање мора п р у Староегипатски владари Прото династички период Доњи Египат Хсекију Кхају Тију Теш Нехеб Вазнер Мек Дју Горњи Египат Шкорпион I Ири-Хор Ка Краљ Шкорпион Нармер / Менес Рани династички период I династија Нармер / Менес Хор-Аха Џер Џет Мернеит Ден Аџиб Семерхет Ка’а Снеферка Хорус-Ба II династија Хотепсехемуи Ранеб Нинечер Ба Нубнефер Хорус Са Венег Вадјенес Сенед Перибсен Секхемиб-Перенмат Неферкара I Неферкасокар Худјефа I Хасехемви Старо краљевство III династија Небка Џосер Секемкет Санакт Каба Кахедјет Хуни IV династија Снефру Кеопс Џедеф Ре Кефрен Бихерис Микерен Шепсескаф Тамфтис V династија Усеркаф Сахуре Нефериркаре Какај Шепсескаре Иси Неферефре Ниусере Ини Менкаухор Кају Дједкаре Исеси Унис VI династија Тети Усеркаре Пепи I Меренре Немтијемсаф I Пепи II Први прелазни период VII и VIII династија Неферкаре Неби Неферкаре Кхенду Неферкахор Неферкара Пеписнеб Неферкамин Ану Вадјакаре Какаре Иби IX и X династија Мерyибре Кхети Неферкаре III Небкауре Кхети Мерихатор Неферкаре IV Вахкаре Кхети Мерикаре XI династија (само Теба) Ментухотеп I Интеф I Интеф II Интеф III Средње краљевство XI династија (цео Египат) Ментухотеп II Ментухотеп III Ментухотеп IV XII династија Аменемхет I Сесострис II Аменемхет II Сесострис II Сесострис III Аменемхет III Аменемхет IV Собекнеферу XIII династија Секхемре Кхутави Собекхотеп Сонбеф Нерикаре Секхемкаре Аменy Кемау Хотепибре Иуфни Аменемхет VI Семенкаре Небнуни Сехетепибре Севадјкаре Недјемибре Кханкхре Собекхотеп Ренсенеб Хор Секхемрекхутави Кхабав Дједкхеперев Себкаy Седјефакаре Вегаф Кхендјер Имyремесхав Сехетепкаре Интеф Сетх Мерибре Собекхотеп III Неферхотеп I Сихатхор Собекхотеп IV Мерхотепре Собекхотеп Собекхотеп VI Вахибре Ибиау Мернефере Аy Мерхотепре Ини Санкхенре Севадјту Мерсекхемре Инед Севадјкаре Хори Меркавре Собекхотеп Мерсхепсесре Ини II Севахенре Сенебмиу Меркхепере Меркаре Севадјаре Ментухотеп Сехекенре Санкхптахи XIV династија Јакбим Секхаенре Карех Кхавосере Аму Ахотепре Мејбре Шеши Нехеси Вазад Мердјефаре Севадјакаре III Шекенпернере Јакуб-Хар Други прелазни период XV династија Сакир-Хар Хиан Апепи Кхамуди XVI династија Дјехути Собекхотеп VIII Неферхотеп III Ментухотепи Небирирав I Небириау II Семенре Бебианк Секхемре Шедваст Дудимосе I Дудимосе II Монтемсаф Меранкхре Ментухотеп Сенусрет IV Пепи III XVII династија Рахотеп Небматре Собекемсаф I Собекемсаф II Интеф V Интеф VII Сенактенре Ахмосе Секененре Тао II Камос Ново краљевство XVIII династија Ахмосе I Аменхотеп I Тутмос I Тутмос II Хатшепсут Тутмос III Аменхотеп II Тутмос IV Аменхотеп III Ехнатон Сменкхара Тутанкамон Ај Хоремхеб XIX Династија Рамзес I Сети I Рамзес II Мернептах Аменмес Сети II Сипта Твосрет XX династија Сетнат Рамзес III Рамзес IV Рамзес V Рамзес VI Рамзес VII Рамзес VIII Рамзес IX Рамзес X Рамзес XI Трећи прелазни период XXI династија Смендес I Аменемнису Псусенес I Аменемоп Осоркон Старији Сиамон Псусенес II XXII династија Шошенк I Оскорон I Шошенк II Такелот I Оскорн II Шошенк III Шошенк IV Пимаy Шошенк V Оскорон IV XXIII династија Харсиес А Такелот II Педубаст I Шошенк VI Осоркон III Такелот III Рудамун Ини XXIV династија Тефнакхт Бакенранеф XXV династија Пије Шабатака Шебитку Тахарка Тантамани Касни период XXVI династија Нехо I Псамтик I Нехо II Псамтик II Апријес Амазис II Псамтик III XXVII династија Камбиз II Дарије I Ксеркс I Артаксеркс I Дарије II Артаксеркс II XXVIII династија Амиртеј XXIX династија Неферит I Акорис Хакор Псамут Хакор Неферит II XXX династија Нектанеб I Теос Нектанеб II XXXI династија Артаксеркс III Артаксеркс IV Дарије III Грчко-римски период Македонски краљеви Александар III Филип III Александар IV Птолемејиди Птолемеј I Птолемеј II Птолемеј III Птолемеј IV Птолемеј V Птолемеј VI Птолемеј VIII Птолемеј IX Птолемеј X Береника III Птолемеј XI Птолемеј XII Клеопатра V Клеопатра VI Береника IV Птолемеј XIII Птолемеј XIV Клеопатра VII Цезарион Нормативна контрола WorldCat VIAF: 282770127 LCCN: n81070675 ISNI: 0000 0000 6300 8852 GND: 118808109 SELIBR: 259706 SUDOC: 050588400 BNF: cb150689088 (подаци) ULAN: 500354810 NLA: 66228176 NKC: mzk2005313022 BNE: XX1153338 Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ксеркс_I&oldid=23559380” Категорије: Рођени 519. п. н. е. Умрли 465. п. н. е. Ахемениди Фараони Личности Грчко-персијских ратова Персијски владари Сакривене категорије: Категорија на Остави са локалним линком истим као на Википодацима Википедијски чланци са VIAF идентификаторима Википедијски чланци са LCCN идентификаторима Википедијски чланци са ISNI идентификаторима Википедијски чланци са GND идентификаторима Википедијски чланци са SELIBR идентификаторима Википедијски чланци са BNF идентификаторима Википедијски чланци са ULAN идентификаторима Википедијски чланци са NLA идентификаторима Мени за навигацију Личне алатке Нисте пријављени Разговор Доприноси Отвори налог Пријави ме Именски простори Чланак Разговор Ћир./lat. Ћир./lat. Ћирилица Latinica Погледи Читај Уреди Уреди извор Историја Више Претрага Навигација Главна страна Садржај Радионица Скорашње измене Случајна страница Интеракција Помоћ Трг Актуелности Контакт Донације Алатке Шта води овамо Сродне измене Отпреми датотеку Посебне странице Трајна веза Подаци о страници Цитирај страницу Ставка на Википодацима Штампање/извоз Преузми (PDF) Одштампај На другим пројектима Викиостава Други језици Afrikaans Alemannisch العربية مصرى Asturianu Azərbaycanca تۆرکجه Bahasa Indonesia Bahasa Melayu Български Беларуская Bosanski Brezhoneg Català Cymraeg Čeština Dansk Deutsch Eesti Ελληνικά English Español Esperanto Euskara فارسی Français Galego עברית हिन्दी Hrvatski Հայերեն Italiano 日本語 ქართული Қазақша Кыргызча 한국어 Kurdî Latina Latviešu Lëtzebuergesch Lietuvių Magyar Malagasy मराठी Nederlands Norsk bokmål Norsk nynorsk Occitan Oʻzbekcha/ўзбекча پنجابی Polski Português پښتو Română Русский Scots Simple English Slovenčina Slovenščina Srpskohrvatski / српскохрватски Suomi Svenska தமிழ் Tagalog ไทย Tiếng Việt Türkçe Українська اردو Winaray 吴语 Yorùbá 中文 Уреди везе Ова страница је последњи пут уређена на датум 21. јануар 2021. у 16:31 ч. Текст је доступан под лиценцом Creative Commons Ауторство—Делити под истим условима; могући су и додатни услови. Погледајте услове коришћења за детаље. Политика приватности О Википедији Одрицање одговорности Мобилни приказ За програмере Статистика Изјава о колачићима